Čovek ste iz sporta, kakvo je danas stanje po pitanju sporta u Pančevu?
Gledajući samo rezultate, može se doći do zaključka da je Pančevo uspešan sportski grad. Imamo ekipe u najjačim ligama u košarci, rukometu, od jeseni u odbojci i fudbalu... Međutim, sam rezultat može da zavara pravo stanje u sportu na lokalnom nivou, jer izuzimajući klubove koji igraju na najvišem nivou i dobijaju naveću finansijsku podršku, ostali klubovi imaju problema da opstaju usled sve većih finansijskih poteškoća, a sve manje pomoći od strane grada. Pogotovo su ugroženi timovi u okolnim selima, gde nema više pomoći mesne zajednice koja je nekada dosta značila tim klubovima. A takođe i visina članarine je neuporedivo manja nego visina članarine koju naplaćuju klubovi u gradu. Pored toga, grad obezbeđuje sredstva za sale u gradu, te je korišćenje istih besplatno za klubove iz grada, dok klubovi iz sela moraju da plaćaju zakup sala za treniranje.
Kao bivši košarkaš i trenutni košarkaški sudija, koji su prvi koraci koje bi trebalo uraditi kako bi pančevačka košarka krenula putem oporavka?
Kao neko ko je dosta dugo u i oko košarke, mislim da stanje u košarci generalno nije toliko loše u smisli broja dece koja želi da trenira košarku, zainteresovanost je uvek na visokom nivou. Međutim, problem može da predstavlja nedostak trenerskog kadra, jer da bi se neko bavio tim poslom mora da bude veliki entuzijasta i neko ko baš voli košarku imože da uskladi druge obaveze sa radom sa decom, jer teško da samo od trenerskog posla može da se živi.Ono što ja lično mislim je da je potrebno da trener bude vrhunski pedagog, pogotovo u radu sa najmlađima. Da pokuša da prenese ispravne vrednosti deci i da ima pravi pristup da ta deca zavole košarku iz pravih razloga a ne zbog toga kako bi možda jednog dana došla do novca igrajući košarku. Jako je mali procenat dece na globalnom nivou koja na kraju dođe do igranja košarke uz mogućnost da se egzistencijalno obezbedi. Sport, a samim tim i košarku treba koristiti da se deci usadi navika za radom, zdravim životom, poštovanjem drugih i funkiconisanjem u kolektivu ukoliko je to kolektivni sport. Profesionalni sport je jako surov i u njemu je svaki učesnik lako zamenjljiv. Jedna povreda ili loš izbor može da završi karijeru svakome. A ukoliko dete dobije prave vrednosti i ispravno gledanje na sport, može isti da iskoristi kao razvoj svoje ličnosti, uspostavljanje kontakta sa drugim ljudima, a u nekim slučajevima kao sredstvo da se školuje i stekne znanje za dalji život.
Da li je za Pančevo bitnije finansiranje profesionalnog sporta ili umesto toga bi bolje bilo razvijati infrastrukturu, školski i amaterski sport?
Mislim da trenutni način finansiranja nije najbolje rešenje, jer se skoro ceo budzet grada određen za sport raspoređuje između klubova koji se mogu okarakterisati kao profesionalni, pa onda oni manji klubovi dobiju dosta manji deo novca, koji im u suštini služi da prežive od sezone do sezone. MIslim da je veliki problem to što na državnom nivou nije rešen status klubova i što većina sportskih kolektiva se vode kao udruženja građana, te na taj način se ne mogu smatrati kao privatni klubovi, iako smo svedoci da se uglavnom ponašaju kao privatni klubovi. Sa takvim statusom, Grad ima neku vrstu obaveze da finansira udruženja građana, ali način na koji se to radi je sve samo ne u korist razvoja sporta u gradu i okolnim mestima. Nesporno je da Grad treba da pomaže tim klubovima koji se takmiče na najvišem nivou, ali ne bi smeo da predstavlja glavni izvor finansiranja i da najveći deo budzeta raspoređuje njima, već da eventualno nekim donacijama pomogne funkionisanju tih klubova, koji ukoliko smatraju da treba da se takmiče na tom nivou, treba da obezbede i sponzore za to. Gradu treba da primarni cilj bude razvoj infrastrukture i pravljenje uslova da što veći broj ljudi ima pristup sportskim terenima, da se promoviše rekreacija kao zdrav način života, da se ulaže u školski i amaterski sport, odakle bi se pravila baza za klubove koji imaju mogućnosti i želje da igraju na najvišem nivou. Starčevo će imati od jeseni klub u odbojkaškoj super ligi, već više od deceniju klub igra u prva dva ranga takmičenja, a grad nije prepoznao to i sagradio im halu koju bi mogli da koriste u svom selu i na taj način im omoguće da mogu i dalje da razvijaju svoj klub. Mogla se hala izgraditi i negde između Omoljice i Starčeva, pa bi onda oba sela, koja su poznata po jako dobrim sportsim kolektivima mogla da koriste svoj potencijal za rad, pre svega sa decom i da decu animiraju da se bave sportom kako bi se koliko toliko odvojila od ekrana.
Bili ste jedan od vodećih ljudi udruženja građana GAMA u periodu 2009-2014. godine, kakva su iskustva sa radom u nevladinom sektoru?
Iskustva u GAMI su bila više nego pozitivna. Mislim da smo se kao grupa mladih ljudi postavili najispravnije moguće, da smo dali u tom trenutku neki maksimum naših mogućnosti i da smo pokušali da radimo ispravne stvari. Ono što je na mene ostavilo najveći utisak je akcija koju smo radili radi opremanja ginekološke ambulante u Prekovcu, gde smo uspeli da u centru za kulturu okupimo veliki broj kulturno umetničkih društava i koncert je bio po meni jako lepo iskustvo za svakoga ko je prisustvovao. Takođe, pravili smo često dobrovoljne turnire u basketu i fudbalu, što takođe smatram kao jako uspešne akcije i po broju ljudi koji se odazivao i po utisku da smo uspeli sve da organizujemo bez i najmanjih incidenata. E sad, druga strana medalje je dosta loše iskustvo sa aktiviranjem samih građana, nekako su ljudi bili prilično pasivni i uglavnom su se na akcije javljali naši poznanici i ljudi sa kojima smo sarađivali izuzev akcija sa turnirima. Nekako, uvek je ispadalo da se ne vrati baš onoliko koliko smo truda uložili. Ali je svakako priča bila zdrava i ispravna, tako da nije bila uzaludna.
Sada ste jedan od pokretača gg GRUPA. Koji su osnovni ciljevi vaše organizacije?
Pre svega, cilj GRUPE je da proba da malo unormali i upristoji stanje na političkom nebu Pančeva. Ideja da idemo sa pozitivnom kampanjom, da pohvalimo ono što je ispravno, da pokušamo da predložimo stvari za koje smatramo da mogu da koriste građanima i koje je moguće sprovesti u delo uz neveliki napor svih koji odlučuju u Gradu. Između ostalog, zalažemo se za osnivanje jednog javnog preduzeća kako bi se objedinila usluga i povećao kvalitet iste. Zalažemo se i za promenu načina finansiranja sporta, da se mnogo više novca odvaja za infrastrukturu i uređenje terena dostupnih običnom stanovništvu, da se omogući da deca treniraju besplatno, da se pomaže i profesionalni sport, ali ne na način da Grad bude glavni sponzor klubovima već da obezbedi uslove da ti klubovi mogu da rade na vrhunskom nivou. Takođe, jako bitno nam je i da se veća pažnja usmeri na naseljena mesta grada, da se vrate neke nadležnosti selima i na taj način da se popravljaju uslovi za život na selu i što da ne, da se mladi privuku pametnim investicijama da razmišljaju u pravcu preseljenja u selo. Pored svega toga, možda i jedna od najznačajnijih ideja je da napravimo mogućnost da sva deca iz Pančeva i okolnih mesta imaju besplatne udžbenike, što smatramo da uz malu korekciju budžeta može da bude izvodljivo.
"Komšija, a ne partija" slogan je koji vas krasi. Šta on za Vas lično znači? Kako komentarišete veliki broj pozitivnih reakcija na formiranje ove organizacije?
Slogan koji smo uzeli za našu organizaciju suštinski znači da svi mi moramo da shvatimo da je potrebno da se okrenemo jedni drugima, da na taj način povratimo empatiju između ljudi i da kada se pojedinci udruže da je moguće da se urade mnoge pozitivne stvari. Kao i da pripadnost bilo kojoj organizaciji ne sme da utiče na odnos između nas samih, već da svi treba da gledamo neki zajednički interes na lokalnom nivou koji može da pomogne svima. Smatram da je potrebno da se malo promeni svesti i da će takve stvari da počnu da se dešavaju na lokalu i da je to možda i jedini način da se promeni celokupan sistem i odnos prema svima.
Šta biste poručili Pančevcima koji su energetski na niskom nivou kada su u pitanju gradska dešavanja i učešće građana u njima?
Građanima želim da poručim da koliko god ponekad stvari delovale bezizlazno i besmisleno, uvek postoji neki tračak nade koji može da pokrene lepe stvari u pravom smeru. Da je potrebno da se ne fokusiraju na neke velike probleme, već da pokušaju da radom na malim stvarima dođu do velikih rezultata. Čovek u nekim situacijama nije ni svestan koliko neka mala stvar, dobro delo, može da utiče na šire okruženje i da je tom pozitivnom energijom moguće uraditi velika dela.
