Premijera filma „Preživeti sistem – iskustva mladih žena na tržištu rada“ održana je večeras, nakon koje je usledio kratak razgovor o filmu sa autorkama i učesnicama. Film su snimile članice Alumni mreže Akademije dijaloga za mlade žene.
Decenijama unazad se sistemski urušavaju radna prava u Srbiji, tako da je danas potpuno nezahvalno uopšte i govoriti o dostojanstvenom radu u Srbiji. Dok ministri poručuju mladim ženama i muškarcima da što pre zasnivaju porodice, sistem im šalje suprotne poruke jer nijedan od zakona koji su na snazi zapravo ne nudi nikakvu zaštitu radnicama i radnicima, a o finansijskoj i drugoj sigurnosti da i ne govorimo. Radno zakonodavstvo čak ni ne prepoznaje radnice i radnike jer su zaposleni samo oni kojima je radni status regulisan ugovorom o radu, pa tako u tu grupu ne ulaze žene i muškarci angažovani na ugovorima o delu, privremenim i povremenim poslovima, stručnom osposobljavanju i usavršavanju, dopunskom radu ili brojni radnici bez ugovora. To znači da svi oni nemaju baš nikakva prava - plaćeno bolovanje, plaćen prekovremen rad, pravo na godišnji odmor, sindikalno organizovanje, pravo na definisano radno vreme i pauzu tokom rada.
„Žao mi je što su žene sa juga možda ispričale možda i najšokantnije priče, priče koje smo u suštini mi sa juga znali, ali koje niko nije ovako javno izneo. Izuzetno je važno što sada imamo dokumentovane sve te priče iza kojih žene stoje svojim imenom i prezimenom. Ovo više ne može da se sakriva. To je naša realnost i prst u oko onima koji govore da se jako napredovalo. Ne pričam samo iz ugla države, jer je očekivano da će ljudi na vlasti pričati kako nam je sve lepo, već i o donatorima koji vole analize u kojima se pokazuje napredak čak i kad ga nema,“ izjavila je Marija Stamenković, nezavisna konsultantkinja za rodnu ravnopravnost iz Niša.
Ukupno 15 žena iz cele Srbije podelilo je svoja iskustva sa tržišta rada sa alumnistkinjama Akademije dijaloga. Govorilo se o položaju žena koje su u procesu traženja posla, ženama koje kao neformalne radnice na poljoprivrednim gazdinstvima nemaju nikakva prava, ženama koje su višestruko diskriminisane i rade kao nevidljiva radna snaga, preduzetnicama i onima koje se bave javnim poslom, ženama koje se suočavaju sa mobingom i seksualnim nasiljem na poslu ili tokom apliciranja za posao, zakonima koji su na snazi, kao i funkcionisanju mehanizama koje žene imaju na raspolaganju kada im je neophodna zaštita.
„Sve naše borbe su političke i mi nemamo luksuz da se njima ne bavimo. Sve je politika što se tiče zajednice, od toga koliko košta hleb kad odemo u prodavnicu do toga da li i kakav ugovor o radu imamo. To su sve pitanja koja se tiču političke borbe u kojoj moramo da učestvujemo,“ zaključila je Ema Stepanović, jedna od autorki filma.
