Najveća umetnička kuća u Srbiji, proteklog vikenda bila je više nego aktivna. Kulturno umetničko društvo "Abrašević" Srbija, okupilo se na svojim susretima u Valjevu kod domaćina KUD "Abrašević" Valjevo. Među njima i naš pančevački "Abrašević".
Prvi dan, u petak 18. oktobra, okupila se prva postava, odnosno, nosioci, prvi ansambli Abraševića iz gradova u kojima postoje i rade.
Na ovo okupljanje, nije ih sprečila materijalna situacija koja inače muči kulturno umetnička društva, a oni to obrazlažu, svojim entuzijazmom i ljubavlju prema ovoj vrsti umetnosti i amaterizmu. Ljute se na one koji bi trebalo da brinu o amaterizmu jer ne rade svoj posao, a sa druge strane, kako kažu, svi se kunu u svoju tradiciju, zastavu, identitet.
Koliko se to u našoj državi poštuje, govori činjenica da su mnoga kulturno umetnička društva na izdisaju i da ni sami ne znaju više kako rade. Svašta im se dešava ali i pored toga, kod njih je večiti osmeh na licima, igra i pesma u salama, dvoranama pa i na ulici.
Tako je bilo i dva dana u Valjevu. Prvi ansambl Abraševića Pančevo, na ove susrete, pošao je u jutarnjim satima iz Pančeva i novim autoputem Miloš Veliki, stigao u Valjevo oko podne.
- Mi uvek rado idemo u goste kod naše "familije" ali i uvek smo srećni kada možemo da ih ugostimo. Valjevo je ovog puta bilo sjajan domaćin. U petak nakon defilea kroz Valjevo, svi ansambli su se uhvatili za ruke i napravili veliki krug oko spomenika Živojina Mišića.
Prvo su glasno odpevali pesmu "Ovo je Srbija" , a potom odigrali naše Užičko kolo. Valjevo je imalo tu privilegiju da okupi najlepše mlade ljude i da bude dva dana centar jednog prelepog kulturnog događaja, kaže za K-013 Lela Stojnov, predsednica KUD Abrašević Pančevo.
Nakon pesme i igre, svi ansambli su se uputili na zajedničko fotografisanje ispred Doma kulture Valjevo a u 19 časova počeo je veliki koncert. Svaki Abrašević se predstavio sa po dve tačke, da bi nakon koncerta bilo upriličeno sjajno druženje i večera za ove mlade ljude. Jedan vrlo emotivan dan, završio se u kasnim satima posle ponoći, tačnije oko tri sata posle ponoći, da bi već oko 11 časova ujutru, dečiji ansambli pančevačkog Abraševića, krenuli put Valjeva na svoje dečije okupljanje.
- Odmah po dolasku, krenuli smo da malo obiđemo Valjevo, obzirom da su mnogi prvi put u njemu a nakon toga, deca su se presvukla u nošnju i krenula na svoj defile. Oni su se takođe okupili u krug oko spomenika Živojinu Mišiću i tu zaigrali svoje dečije Užičko a nakon toga svi zajedno krenuli na fotografisanje.
Nakon toga počeo je zajednički koncert a na kraju koncerta, odnosno na zatvaranju Manifestacije "Susreti Abraševića", zaorilo se u sali "Ovo je Srbija". Vrlo emotivan trenutak, gde je na sceni preko 300 dece koja pevaju. Gledate ih a srce kuca kao da ste pretrčali maraton. To je jedna posebna energija. Ne znam da li su ljudi svesni šta mi imamo, a koliko ne znamo da primenimo.
Imam utisak da je srce kod ljudi postalo kao ona crta na monitoru, kao da više ne znamo za emociju, za tu energiju i zato sam srećna što sam pored ove dece koja tom imaju. Moram da priznam da se ne može reći da tu energiju donose svi od kuće. Na žalost ima svega tu ali ta deca je imaju u sebi, a ovim radom se ona podstiče i izvlači iz deteta.
Abrašević je definitivno još jednom pokazao svoj kvalitet, ma koliko mi imali problema i ma koliko to neko omalovažavao. Mi koji smo u ovoj umetničkoj kući, a ima nas sedamnaest Abraševića u Srbiji, znamo šta moramo da sačuvamo, a ovo je jedan od načina. Zajedno smo jači. Postojati 115 godina je čast ali i obaveza da sačuvaš nešto što su generacije gradile i sačuvale, prenoseći jedni drugima sa kolena na koleno. Abrašević je za mene jedan brend, samo što kada to mi iz Abraševića izgovorimo, drugi se ljute ali pogledajte samo koja imena su potela iz ove umentičke kuće.
Pogledajte priznanja koja je ova umetnička kuća postigla, nagrade. Abrašević je za vreme Jugoslavije odlikovan ordenom zasluga za narod, a o turnejama i nagradama, plaketama, malo je mesta za pisanje. Abrašević je iznedrio mnoge mlade umetnike kojima je ova vrsta umentosti postala profesija a pančevački Abrašević je prošle godine iznedrio takvog jednog umetnika iz svojih redova.
Abrašević u svojim redovima pedagoga koji rade sa decom, ima obrazovena ljude, profesionalna lica a mi u Pančevu, posbenu čast da nem je umetnički direktor ni manje ni više nego Prvak Nacionalnog ansambla gdin. Goran Mitrović. Pa da li treba još nešto da kažem onda o standardima u radu. Eh, ali ono što je potrebno da bi zaokružili ovu priču, jesu materijalna sredstva bez kojih se ne može.
Možemo mi da pričamo o kvalitetu i toga se ne bojimo jer ga imamo ali taj kvalitet mora da obuče adekvatnu narodnu nošnju, mora da ima adekvatne instrumente za rad sa orkestrom i da ne nabrajam , a to mora da se kupi. E tu smo nemoćni i tužni kada vidimo koliko nikoga za to nije briga. Samo mi znamo kako se to sve kupuje i kako se krpimo ali zar nije strašno kada kažete da vam se najstarija amterska umetnička kuća u zemlji krpi.
Ipak, mi smo ponosni zato što i pored toga, smatramo da smo adekvatni naslednici amaneta koje su nam ostavili preci. A imamo i budućnost sa našom decom koji će to nastaviti. Ovi susreti su to pokazali, a mi se nadamo da ćemo sledeće godine možda uspeti da vam sve to pokažemo i u Pančevu, pa evo prilike da pozovem sve koje bi u realizaciji ove manifetsacije pomogli, da nam se jave a ja im tvrdim da se neće pokajati za svaki uloženi dinar.
Veliki pozdrav našoj porodici Abraševića u Srbiji, posbeno domaćinima Valjevu, proletos je to bio Čačak, a kako smo se dogovarali, izgleda da je na proleće Kragujevac, pa Bože zdravlja, doći će na red i Pančevo, zaključila je Stojnov.
(Foto: Kud Abrašević, Dragan Krunić foto)
