Predlog da se Miločer vrati Karađorđevićima podigao Budvu na noge -
karadjordjevici, milocer, sveti stefan, budva

Predlog da se Miločer vrati Karađorđevićima podigao Budvu na noge



montekristo 0507


Predsednik opštine Budva aktuelizovao je pitanje vraćanja imovine u Crnoj Gori porodici Karađorđević, koju je, kako kaže, Crna Gora bespravno oduzela.

Potvrđujući taj svoj stav u izjavi za Radio slobodna Evropa (RSE), Carević je rekao da "očekuje da će nova vlast raditi u interesu države i građana, te da će napraviti pravni sistem u kojem će pravo funkcionisati kako treba".

"Tu samo treba dobra volja i logika. Ja ne odlučujem, ali ako se budem pitao, javno iznosim svoj stav jer sam i došao da menjam na bolje", dodao je Carević iz Demokratskog fronta (DF), najjače partije u parlamentarnoj većini koja je osvojila vlast na izborima prošlog avgusta, zajedno sa Demokratama i Građanskim pokretom URA.

Karađorđevići su 2005. podneli zahtev za vraćanje nekretnina koje su im oduzete 1947. odlukom Narodne skupštine Federativne narodne republike Jugoslavije. Zahtevom za restituciju porodica Karađorđević traži vilu "Miločer", veliki deo Miločerskog parka, parcele u Pržnu i na Svetom Stefanu, te kuću na Cetinju i objekat u Rijeci Crnojevića.

Šta će biti sa Svetim Stefanom?

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević kaže da restitucija imovine srpske kraljevske porodice u Crnoj Gori nije pitanje pravne osnove već političke volje.

"Ovde nije tema imovina kraljevske porodice, već pitanje privatnog vlasništva", navodi on u pisanoj izjavi za RSE.

Na pitanje da li očekuje da promena vlasti u Crnoj Gori utiče na proces restitucije, srpski prestolonaslednik nije konkretno odgovorio.

"Situacija je ista kao što je bila i prethodnih godina - uvek je bilo u rukama vlade da učini pravu stvar", naveo je Karađorđević.

Crnogorska vlada i Ministarstvo finansija, u čijem su resoru imovinska pitanja, nisu odgovorili na upit RSE o tome kakav je njihov stav povodom zahteva Karađorđevića za povraćaj imovine.

Carevićev stav da država treba da vrati imovinu Karađorđevićima naišao je na negativne reakcije njegovih koalicionih partnera - Demokrata.

Predsednik Skupštine opštine Budva, Krsto Radović, iz redova demokrata, ogradio se od mogućnosti povraćaja imovine.

"Osim ukoliko u međuvremenu (Carević) nije postao pravni zastupnik porodice Karađorđević, pa je ojačao pravni tim koji ih zastupa predvođen Anom Kolarević, sestrom predsednika države Mila Ðukanovića", dodao je Radović.

Iz kancelarije Ane Ðukanović su rekli za RSE da su oni ranije zastupali srpsku kraljevsku porodicu, ali da je ta saradnja završena pre nekoliko godina.

Oglasio se i predsednik crnogorskog parlamenta, lider Demokrata Aleksa Bečić, koji kaže da je "uvek pobornik bratskih odnosa", ali da između Petrovića i Karađorđevića "uvek i na svakom mestu bira Petroviće".

RSE u tom kontekstu podseća da je crnogorska dinastija Petrović proterana iz zemlje posle Prvog svetskog rata, i da je Crna Gora odlukom tadašnje Podgoričke skupštine prisajedinjena Kraljevini Srbiji, nakon čega je kao deo Srbije ušla u novoformiranu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.

Parlament Crne Gore je u novembru 2018. usvojio Rezoluciju kojom je Podgoričku skupštinu, sastavljenu posle Prvog svetskog rasta, progasio "nelegalnom i nelegitimnom", tvrdeći da je ona "bila instrument kojim je izvršen prevrat u Crnoj Gori i ukinut njen dotadašnji suverenitet...".

Iz vladajućeg pokreta URA, povodom Carevićeve izjave, pak, pozivaju na oprez. Poslanica URA iz Budve Božena Jelušić kaže da je restitucija kao proces neupitna.

"Što se konkretno imanja Karađorđevića tiče, upravo zbog toga što je u pitanju sticanje sa pozicije moći, što tu postoji još mnogo drugih elemenata koje treba uzeti u obzir, mislim da je ovakva jedna brzina, ili jedna vrsta senzacionalizma sa kojim se ovom problemu pristupa, indikativna. Čini mi se da treba biti oprezan", ocenila je ona za RSE.

Iz opozicije, s druge strane, tvrde da nova vlast želi da vrati državnu imovinu onima čiji su preci, kako kažu, "okupirali Crnu Goru".

Vraćanje imovine bivšim vlasnicima u Crnoj Gori je propisano Zakonom o restituciji iz 2004. godine, a sprovodi ga Komisija za povraćaj i obeštećenje koja je deo Ministarstva finansija. Komisija je dva puta odbila zahtev kraljevske porodice, 2007. i 2012. godine, nakon čega su Karađorđevići uložili žalbu.

Pojedini ovdašnji meštani navode da su 2017. godine prvi put saznali da se u zahtevu Karađorđevića pominje i njihova imovina, iako, kažu, generacijama poseduju uredna dokumenta o vlasništvu.

Osim u Crnoj Gori, potomci Karađorđevića tvrde da polažu pravo na imovinu u Severnoj Makedoniji (Demir Kapija) i Sloveniji (na Bledu, Bohinju i Brdu kod Kranja).

Pokušaj da Karađorđevići vrate posed na Brdu kod Kranja nije uspeo, jer Slovenija ima zakon po ugledu na Francusku i slične zemlje, kojim se imovina vraća ukoliko je u pitanju porodično nasleđe, ali ne i u slučajevima kraljevskih poseda, navodi RSE.

(RSE)

Šerujte ovu vest na vaše profile i tako pomozite da opstanemo. Unapred zahvalni.


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.




Napomena: Svi komentari koji budu kršili Uslove korićenja sajta neće biti objavljeni.