Ovogodišnje liste za upis učenika u srednje škole pokazale su zanimljiv trend kada je u pitanju izbor budućeg zanimanja. Najveća zainteresovanost bila je za gimnazije koje je ove godine bilo teže upisati nego inače, piše portal Bebac.
Upis dece u gimnazije pokazuje da većina osnovaca verovatno planira da upiše fakultete, a pored gimnazija velika zainteresovanost bila je i za zanimanja koja su tražena u inostranstvu.
Prema rečima Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, tražena su i zanimanja koja su popularna u inostranstvu.
— Traženi su IT smerovi, pa medicinske škole su veoma popularne kao i turističko ugostiteljske. Sa tim smerovima možete svuda da radite posle. To su neki poslovi koji su svuda traženi, a posebno bih apostrofirao da su ta zanimanja tražena u inostranstvu. Te škole su posebno popularne u manjim gradovima u Srbiji koji imaju od 20.000 do 30.000 stanovnika. Na primer, tamo su gimnazije manje poželjne — kaže Antić za Blic.
Najpopularniji zanati koji su traženi u inostranstvu
Trogodišnje škole najnepopularnije su kod đaka u Srbiji. Jedan od razloga je i stav da se oni mogu naučiti kroz praktičan rad, te će se ove godine u Beogradu školovati samo jedan obućar.
S druge strane kada su tehničke škole u pitanju i ovde je vidljiv trend školovanje koje decu sprema za inostranstvo.
- Ljudi razmišljaju u pravcu da te zanate mogu da izuče praktično. Odnosno, na primer, za zidara ili armirača mogu da završim za tri meseca ili će otići u Nemačku pa će za mesec dana naučiti da zida. Isto važi i za pekare ili mesare. Svi idu na tu priču da to mogu da nauče u praksi ili kurs. Zato je predlažem da to budu dvogodišnje škole sa praktičnom nastavom i onda bi ljudi postajali majstori sa navršenih 17 godina i mogu da počnu da rade. Takođe, možemo da ponudimo neke stipendije, kurseve jezika, vozačke dozvole i tada bi upisivali mnogo veći broj ljudi - rekao je Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola za Blic.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prošle godina u Srbiji bila je obeležena padom broja stanovništa,a rođeno je čak 2707 beba manje nego lani. Dece je sve manje, a i ona koja su ovde uskoro planiraju da odu. To se može zaključiti iz podataka o popularnosti određenih srednjih škola koje se očigledno dele na one koje decu pripremaju za bolji život izvan granice zemlje i one koje to ne mogu da učine.
Ostaje pitanje šta ove migracije može sprečiti i mogu li deca sa zanimanjima koja su popularna u svetu sreću da pronađu i u svojoj zemlji.
