Vojni rok, ukoliko država donese odluku da odmrzne obavezu služenja vojske obustavljenu 2011. godine, trajaće najkraće tri, a najduže osam meseci.
Mladići bi, prema nekim planovima, za vreme provedeno u kasarnama primali određenu naknadu, a uživali bi i neke privilegije, poput prednosti prilikom zapošljavanja u državnoj službi.
Ovo je "kostur" analiza na kojima mesecima radi vrh Vojske Srbije, a u fokusu je više scenarija, različitog trajanja, obima i cene, pišu Novosti.
Da je vraćanje obaveznog vojnog roka tema kojom se država već bavi potvrdio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz naznaku da će o ovome biti otvoren i "širi društveni dijalog".
- Samo za obezbeđivanje hrane trebalo bi izdvojiti oko osam milijardi dinara, odnosno 70 miliona evra. Ukoliko bude određeno da regrutima sleduje i naknada, to će dodatno koštati između 1,2 i 1,8 milijardi dinara. To su loše strane ove inicijative. Dobre su, između ostalih, i što bi otvaranjem kasarni i vraćanjem vojske oživela prazna i zamrla mesta u Srbiji - naveo je Vučić.
Prema saznanjima "Novosti", vojni vrh nije saglasan oko trajanja eventualnog vojnog roka. Generalštab se zalaže za period od šest do osam meseci, dok su u Ministarstvu odbrane bliži kraćoj verziji - od tri do četiri meseca.
Prema podacima Kluba generala i admirala, od 2003. do 2010. u kasarne je upućeno oko 190.000 regruta, što je u proseku oko 22.000 godišnje. Posle obustave obaveznog služenja i uvođenja dobrovoljnog koncepta, za kasarne se prijavilo manje od 10.000 mladića i devojaka.
Metla umesto puške?
Prigovor savesti kao model za odbijanje služenja vojske i nošenja oružja ustavna je kategorija i imao bi svoje mesto i u budućim konceptima vojnog roka.
Postoji i ideja da "služenje otadžbini" uz prigovor savesti bude najmanje dva puta duže od vojnog roka i da se obavlja u komunalnim preduzećima.
(NovostI)
