Penzionisani pilot američkog ratnog vazduhoplovstva koji je učestvovao u bombardovanju SRJ rekao je da je, osim aviona F-117 koji je oboren, pogođen još jedan avion tog tipa, koji je uspeo da se oštećen vrati do baze u Nemačkoj.
On je učestvovao u napadima te večeri i opisao je kako je izgledalo kad je pogođen avion iznad Beograda, kao i njegov povratak u bazu u Nemačkoj.
Inače, priča o obaranju aviona F-117 koji je učestvovao u bombardovanju SRJ dobro je poznata i zabeležena je kao jedino obaranje tog tipa aviona. Mnogi svetski mediji pisali su tada o gubitku „nevidljivog“ lovca bombardera, ali je manje poznato da je srpska protivvazduhoplovna odbrana pogodila još jedan F-117, piše magazin Drajv, a prenosi RTS.
Magazin ističe da je penzionisani pilot Čarli „Tjuna“ Hejlajn za „Afterburn podkasts“ potvrdio ono što je godinama bila samo glasina: da je tokom bombardovanja SRJ pogođen još jedan F-117, ali da je uspeo da se vrati u bazu.
Dok su mnogi detalji tog slučaja i dalje poverljivi, Hejlajn je izneo interesantne detalje.
Hejlajn je leteo na avionu A-10 pre nego što je prešao na F-117. Leteo je u misijama u Iraku 1993. godine. Drajv piše da je pilot verovatno gađao neke iračke PVO sisteme i da se našao na meti vatre sa zemlje, ali da njegov avion tada nije pogođen.
Tokom NATO bombardovanja SRJ, operacije koja je imala kodno ime „Saveznička sila“, Hejlajnu je bila druga misija sa F-117.
Sedište im je bilo u vojnoj bazi Spandhalem u Nemačkoj. Kada su avioni poletali odatle, misije su obično trajale šest sati.
Iznad Jugoslavije F-117 su izvršavali precizna bombardovanja, a iznad vazdušnog prostora zemlje zadržavali su se 30 do 45 minuta.
Imali su po dve laserski navođene bombe koje su obično bacali na istu metu. Mete su bile antene, ali, kako je rekao Hejlajn, i mostovi, fabrike, zgrade povezane sa značajnim pojedincima, i naftna postrojenja.
Čarli Hejlajn je opisao noć kada su u misiju pošla dva aviona F-117. Nije naveo o kom datumu je reč, ali je sigurno bilo nakon što je oboren prvi F-117. Inače, prema nepotvrđenim izveštajima incident se dogodio 30. aprila 1999. godine (prvi je oboren 27. marta).
Seća se da je te večeri ispaljeno ka avionima nekoliko projektila zemlja-vazduh sovjetske proizvodnje.
Tokom svojih misija F-117 su skoro uvek leteli u pratnji aviona koji su ometali signale na zemlji kao što su EF-111 „rejveni“ i EA-6B „prouleri“.
Bili su poznati kao „nevidljivi“ zbog specifičnog oblika i materijala, ali su piloti bili nesvesni pretnji u okruženju zbog nedostatka opreme. Čak im je i radio-signal bio otežan, jer su pravljeni kompromisi zbog stelt karakteristika.
Kako je navedeno, podrška aviona za elektronsko ratovanje očigledno je izostala prilikom obaranja prvog aviona F-117. Hejlajn je rekao da je to bilo jedino veče kada „prouleri“ nisu bili prisutni da ometaju radare na zemlji.
Kada je o Hejlajnovom slučaju reč, njemu je upozorenje stiglo od pilota aviona F-16CJ, koji su imali opremu za detekciju raketa.
On je bio u misiji negde na zapadu Beograda, kada je jedan od pilota F-16CJ izdao upozorenje da su ispaljene rakete. Hejlajn kaže da je bio fokusiran na zadatak i za oko 30 ili 40 sekundi je trebalo da ispusti bombe na metu.
„Pogledao sam desno i video da stiže taj veliki projektil koji je izgledao kao “saturn 5“. Znao sam da je drugi pilot negde u blizini. Onda sam video da je ispaljena još jedna raketa“, rekao je.
Dodao je da je i iz daljine mogao da vidi detalje, plamen i dim, „vatrenu loptu“ koja je išla ka njemu. Međutim, prošao je obuku za takve situacije, gde je naučio da ostavi aktiviranog auto-pilota, jer bi manuelna skretanja ili pokreti mogli da imaju negativan uticaj i da učine avion lakšom metom.
Naveo je da je jedna raketa eksplodirala, a da je druga prošla i da ne zna da li je pogodila drugi avion. Hejlajn je uspeo da izvrši zadatak i da ispusti bombe na metu na zemlji.
Onda je krenuo nazad do mesta za dopunu gorivom, ali, kako navodi, nije došlo do očekivanog sastanka sa drugim avionom F-117. Neko vreme je kružio, dok je tanker čekao na predviđenom mestu. Zatim je otpočela dopuna goriva u vazduhu, dok drugi „najthouk“ ne stigne.
U jednom trenutu je posada aviona KC-135 „stratotanker“ primetila da se približava F-117 bez uključenih svetala.
„Avion nije bio u baš dobrom stanju“, seća se Hejlajn.
Pošto je prikačen za dopunu goriva, uskoro se udaljio, a Hejlajn i posada tankera su se pitali da li on leti samo sa jednim motorom ili možda postoji još neki problem.
Hejlajn je zahtevao od posade tankera da uspore i da spuste pipke niže, kako bi se možda drugi „Najthouk“ ponovo povezao.
Iako je gorivo prskalo i van cevi oštećeni F-117 je uspeo da se dopuni, a oba lovca-bombardera su se potom uputila ka bazi.
Hejlajn se seća da je na putu ka Nemačkoj drugi F-117 opet nestao u jednom trenutku, ali oba aviona su uspela da slete u bazu. On je zbog truda da pomogne drugom pilotu nagrađen Letećim krstom.
Ovim opisom Hejlajn je priznao da je još jedan F-117 pogođen tokom napada na SRJ, a magazin Drajv ističe da to pokazuje da su projektili sa zemlje bili velika pretnja za te avione, čak i oni starije proizvode.
U prilog tome navode i obaranje F-117, koji je pao u atar sela Buđanovci.
(Krstarica)
