Nemački radio Dojče vele (DW) piše danas, pod naslovom "Nafte bušotine kao spas ili dugoročna šteta?", o aktuelnoj polemici između vlasti i ekoloških aktivista u Crnoj Gori povodom početka istražnog bušenja nafte u crnogorskom podmorju.
Crna Gora je, prema očekivanjima nadležnih, na korak od pronalaska nafte i gasa u svom podmorju. To bi, kako tvrde, moglo da bude sudbonosno da zemlja izađe iz ekonomske krize, navodi se u tekstu i dodaje da ekolozi protesuju i traže obustavu tih aktivnosti.
Konzorcijum italijanske kompanije Eni i ruskog Novateka počeo je 25. marta istražno bušenje kod Ulcinja, na 28 kilometara od obale i na 6.500 metara dubine. Potraga bi trebalo da traje najduže šest meseci.
Kao i pre nekoliko godina, kada je Crna Gora pokrenula prve korake u potrazi za naftom u podmorju, ekološke organizacije protestuju i traže da se odustane od projekta. Vladajuća URA zatražila je i referendum o tom pitanju, ali je premijer Zdravko Krivokapić to indirektno odbio, navodi radio.
Nova vlast, oštra u kritici skoro svih poteza prethodnih vlada Demokratske partije socijalista (DPS), priznaje da su u ovom slučaju uradili dobar posao. Sada su se, međutim, i oni našli na meti kritika 60 nevladinih organizacija.
"Prethodna Vlada napravila je licemeran potez potpisavši ugovore o koncesiji, jer se 200 zemalja sveta obavezalo da će do 2050. godine ići ka postepenom napuštanju korišćenja fosilnih goriva", ocenjuje Nataša Kovačević, direktorka ekološke organizacije Grin Houm (Green Home) u razgovoru za nemački radio.
Napominje da je u međuvremenu Crna Gora dobila novu Vladu, koja je ranije, kao opozicija, iznosila sumnje u korupciju u ovom poslu.
"Ipak, nova vlada odbija reviziju ugovora, pravdajući se da sve veći dug države zbog gradnje autoputa treba pokrivati bilo kojim prihodom, kršeći sve direktive Evropske unije", dodaje ona.
Kovačević strahuje od mogućih ekoloških incidenata, poput onih u Meksičkom zalivu, Indoneziji, Brazilu ili Nigeriji. "Čak i tokom redovnih operacija, naftne platforme imaju 11 izlivanja godišnje, dok prema istraživanjima Britiš Petroleuma, tokom radnog veka jedne naftne platforme, prosečno se beleže 44 izliva", navodi ona.
Državni sekretar crnogorskog Ministarstva kapitalnih investicija Marko Perunović, s druge strane, iznosi uveravanja da je mogućnost ekoloških incidenata izuzetno mala "i meri se promilima", dodajući da su se, u slučaju da dođe do neželjenog scenarija, koncesionari ugovorom obavezali da saniraju posledice, odnosno da obeštete, kako državu, tako i treća lica koja bi pretrpela štetu.
Aktivistkinja Kovačević ističe, međutim, da "Eni ima 400 izlivanja u redovnim operacijama širom sveta, a Novatek je na "crnoj listi" i pod sankcijama SAD, i Crna Gora je prepuštena takvim investitorima".
"Takođe, mi nemamo specijalizovana plovila, već samo par čamaca za spasavanje, dok jedini inspektor za tu oblast nema licence koje mu omogućavaju da pristupi platformi, a time ni da vrši kontrole", tvrdi ona.
DW podseća da je ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić nedavno izjavio da se potencijalne rezerve nafte i gasa u crnogorskom podmorju procenjuju na milijarde evra.
Dodaje da je Crna Gora u permanentnoj ekonomskoj krizi, i da se nedavno našla u fokusu pažnje Evropskog parlamenta i uticajnih zapadnih medija zbog duga od blizu milijardu evra prema Kini za gradnju autoputa. Nakon eventualnog pronalaska nafte i gasa, predviđeno je formiranje državnog fonda za naftu, po uzoru na norveški, koji je finansijski najmoćniji na svetu i koji čuva milijarde za buduće generacije.
Dok Perunović ističe da je ugovorom sa koncesionarom definisano da državi pripadne između 62 i 68 odsto prihoda od eksploatacije nafte i gasa, čija bi proizvodnja mogla da krene za četiri do šest godina, Kovačević sve to naziva nagađanjima vlade.
Sagovornici DW-a dijametralno suprotno gledaju i na mogućnost koegzistencije turizma i naftnih platformi.
"Mi ćemo da ugrozimo 24,2 odsto BDP od turizma i godišnji prihod od 1,1 milijardu evra, a u slučaju ekoloških incidenata i da trajno devastiramo. Ako se pronađu nafta i gas, stići će i tankeri, podzemni gasovodi i naftovodi duž primorja. Ko bi želeo da pliva, jede morske plodove, šeta ili da se odmara u jednom takvom industrijskom i nezdravom ambijentu, koji se licemerno zove lepota divljine (wild beauty)", kaže Nataša Kovačević.
Marko Perunović uzvraća da "u Jadranskom moru, u italijanskom i hrvatskom podmorju, već postoji preko 1.500 bušotina, pa svedočimo da turizam u tim zemljama ne samo da nije ugrožen, već je u ekspanziji".
U međuvremenu, Energetska zajednica (EZ), koja okuplja države EU, Jugoistočne Evrope i Crnomorskog regiona, pokrenula je postupak protiv Crne Gore zbog istražnog bušenja nafte i gasa, koji treba da bude završi u narednih šest meseci.
"Ako se utvrdi postojanje ozbiljnih i trajnih kršenja obaveza, Crna Gora će biti međunarodno obeležena kao zemlja koja krši međunarodne sporazume a to će nadalje uticati i na sam proces pridruživanja EU, posebno u oblastima životne sredine i energetike", uverena je Kovačević.
Perunović odgovara da će evropskim partnerima dati svu dokumentaciju, te da će, ako postoji bilo šta što je u suprotnosti sa evropskom ili domaćom zakonskom regulativom, ili prepreke za zatvaranje poglavlja energetike i ekologije, vlasti biti spremne da to razmotre "kako ne bi kočili naš evropski put".
(Tanjug)
