Nedovoljna efikasnost u radu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru (JUP) uticala je da se projekat „Program modernizacije škola“ produžava više puta, kao i da jedan deo odabranih školskih objekata ne bude uključen u projekat, ključna je poruka Izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja Upravljanje „Programom modernizacije škola“.
Jedan od prioritetnih ciljeva u radu Vlade je razvoj obrazovanja u Republici Srbiji. Upravo projekat „Program modernizacije škola“ predstavlja jedan od načina ostvarenja tog cilja, kroz unapređenje infrastrukture osnovnog i srednjeg obrazovanja, rekao je dr Pejović, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor.
Kako je naglasio tokom konferencije za medije na kojoj je predstavljen izveštaj, Republika Srbija zaključila je 2010. godine ugovor sa Evropskom investicionom bankom (EIB) o finansiranju ovog projekta, u cilju povećanja ponude i kvaliteta preduniverzitetskog obrazovanja.
Realizacija projekta i sprovođenje aktivnosti na projektu nisu tekli onako kako je to bilo predviđeno. Modernizacija svih objekata nije završena ni posle deset godina, koliko već traje projekat, izjavio je dr Pejović i dodao da su za to vreme generacije đaka mogle da završe školovanje od prvog do osmog razreda, a da ne dočekaju da nastavu pohađaju u savremenim uslovima.
Po rečima dr Pejovića, rok za završetak svih aktivnosti produžavan je tri puta - prvo do 2016. godine, pa do 2018. i poslednji put do kraja 2021. godine.
Procenjena vrednost projekta je oko 100 miliona evra. Kroz potpisan ugovor sa EIB-om, obezbeđen je kredit od 50 miliona evra, dok je drugu polovinu dužna da obezbedi Republika Srbija. Projekat podrazumeva modernizaciju 213 sekcija, odnosno pojedinačnih školskih objekata. Pod modernizacijom se smatra, pre svega, izgradnja, proširenje, rekonstrukcija i/ili opremanje škola širom Srbije. Modernizacija svih 213 školskih objekata trebalo je da bude završena do kraja 2014. godine.
Ova revizije povezana je i sa prvim strateškim ciljem DRI „Odgovoriti na trenutne i hitne izazove u radu korisnika javnih sredstava“, konkretno sa potciljem koji se odnosi na obrazovanje, rekao je dr Pejović i dodao da je ključni cilj revizije bila ocena da li je uspostavljeno efikasno upravljanje projektom „Program modernizacije škola“.
Dragojle Polić, državni revizor i vođa tima za reviziju je naglasio da je fokus revizije bio na izgradnji, dogradnji i rekonstrukciji objekata, dok opremanje nije bilo u centru pažnje jer je za njega izdvojen manji deo sredstava.
Realizacija ugovora o izvođenju radova trajala bi znatno kraće da su Ministarstvo prosvete i JUP bili efikasniji u upravljanju projektom. To znači i da bi projekat kraće trajao, rekao je Polić.
Uvođenje izvođača u radove trajalo je duže od očekivanog. Nije osigurano blagovremeno i adekvatno produženje roka za izvođenje radova, što je imalo posledice na rad stručnog nadzora i komisija za prijem. Prijem izvedenih radova nije vršen u primerenom roku, bez odlaganja, pa su korisnici otpočeli sa korišćenjem objekata pre određenih provera.
Izveštaj je pokazao i da su radovi na školskim objektima izvođeni uz značajna kašnjenja u odnosu na ugovoreni broj dana.
Radovi su, u proseku, kasnili 173 dana po sekciji, odnosno izvođači su radove izvodili pola godine duže nego što je ugovoreno, rekao je Polić, a zbog neutvrđivanja odgovornosti izostala je i moguća naplata penala.
Analizom 117 školskih objekata, utvrđeno je da je od zaključenja ugovora o izvođenju radova do prijema izvedenih radova, bilo potrebno oko tri godine po školskom objektu, što je znatno više od očekivanog.
Jedan od zaključaka je i da od 213 školskih objekata, oko 18 odsto nije uključeno u projekat, dok je za oko pet odsto spremna tenderska dokumentacija, ali izvođenje radova nije ugovoreno.
Kod dve trećine sekcija ili njih 140, radovi su završeni. Kod 25 sekcija radovi su ugovoreni, ali nisu završeni. Za deset sekcija spremna je tenderska dokumentacija, ali radovi još nisu ugovoreni. Međutim, 38 sekcija nije uključeno u projekat, objasnio je Polić.
Za većinu objekata koji nisu uključeni, zbog hitnosti radova i spore realizacije projekta, škole su potražile druge izvore finansiranja, dok je manji deo škola odbijen, zbog nespremnosti i nedostatka raspoloživih sredstava.
Državna revizorska institucija dala je preporuke Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kako bi upravljanje ovim projektom bilo uspešnije. Preporuke se odnose na: obezbeđivanje provere kompletnosti i adekvatnosti tehničke dokumentacije, kao i spremnosti za gradnju, pre raspisivanja javne nabavke radova; produženje roka za izvođenje radova na odgovarajući način; preduzimanje neophodnih aktivnosti za prijem izvedenih radova bez odlaganja; utvrđivanje kašnjenja izvođenja radova na adekvatan način, uz detaljno navođenje razloga i odgovornosti; dodatno obraćanje pažnje na realizaciju ugovora o izvođenju radova, kod kojih izvođač kasni, kako bi blagovremeno preduzele neophodno mere.
(K-013)
